Žar

Pesma dođe u mene
kad stvari,
u njihovom neprestanom kretanju,
jednog trenutka zauzmu svoje mesto
i ja ih ugledam kakve jesu.
Pesme su emocionalni uvidi,
svetlost bačena u mračne ćoškove duše,
razumevanje jednog malog mehanizma
(a ima ih bezbroj)
koji proizvodi nijansu izvesnog osećanja,
opažanje konstelacija iskustva koje su
definisale deliće mene.

I svaki taj uvid je bolan.
Svi smo osetljivi na ono što jesmo.

Pesme su osvetljeni komadi mog bića.
Posle svakog mikro svetla izgledala sam drugačije.
Pesme su me menjale u sopstvenim očima.
Bez njih bih se i dalje tražila po mraku.
One su fotografije novih svetova
i dokumenti mojih oblika.
Kad ih napišem bezbroj i stavim na gomilu,
svetleće kao žar cigare u beskrajnoj mrkloj noći.