Rekla sam sinu da krene putem,
autoputem,
koji smo mu izbetonirali
otac i ja.
Postavili putokaze, znakove i upozorenja.
Kupili mu auto, dali ključ u ruke.
Ali on je krenuo peške, kroz prašumu.
Iz ručno pravljenih korica
izvadio mačetu
i probijao se kroz rastinje.
Neki tigar mu je zagrebao po srcu.
Prešao je žedan preko devet voda.
Močvara mu je nagrizla stopala
i po koži su mu ožiljci od oštre paprati.
Na autoputu, koji je bio dosadan i
tako drugačiji od svega što on traži
– monoton spomenik nerazumevanju
za kakvo su sposobni samo roditelji –
stajali su putokazi na kojima je pisalo:
OVDE CE TI TIGAR IZGREBATI SRCE
NAPIJ SE NA OVIH DEVET VODA
NEMOJ BOS KROZ MOČVARU
ZAŠTITI KOŽU OD OŠTRE PAPRATI
I ostale gluposti o kojima odrasli tupe
dok mladi rade ono što niko ne razume.
Iz Fride 